Evro bi usporio put ka Evropskoj uniji
Utorak, 09.2.2010. 11:15 (Izvor: Tanjug)
Uvođenjem evra eliminisao bi se rizik deviznih kurseva, odnosno značajnih fluktuacija deviznog kursa dinara. Dugoročno, obezbedila bi se niska stopa inflacije. Eurizacija bi uticala i na povećani stepen “discipline” javnih finansija, jer bi bile ograničene mogućnosti za stvaranje budžetskih deficita.
Dao bi se i impuls bržem razvoju tržišta kapitala, opadanju kamatnih stopa, prilivu stranih direktnih investicija. Kreditni rejting Srbije bi bio poboljšan, zbog odsustva već pomenutog rizika deviznog kursa - kaže u razgovoru za “Blic” dr Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Nabrajajući prednosti, naš sagovornik ističe i da bi se trajno sprečile zloupotrebe monetarne politike sa kojima smo se često suočavali tokom devedesetih. Tako bi se značajno i unapredila makroekonomska stabilnost i dobio bi se i veći stepen predvidivosti poslovanja.
Ali s druge strane, ova odluka povukla bi i niz potencijalnih mana, kojih je, u prvi mah, čini se više?
- Prvo, Srbija bi izgubila značajan deo deviznih rezervi, jer bi one morale biti utrošene da se zamene dinari u opticaju. Zatim u velikoj meri bi bila smanjena fleksibilnost ekonomskih politika. Politika deviznog kursa se ne bi mogla koristiti za platno-bilansna prilagođavanja. Instrumenti monetarne politike bi u velikoj meri bili ograničeni, jer se više ne bi mogla koristi politika ponude novca, operacije na otvorenom tržištu, politika referentne kamatne stope, a u značajnoj meri bi bila ograničena i funkcija zajmodavca u krajnjoj instanci (pomoć problematičnim bankama od sistemskog značaja) Narodne banke Srbije. Činjenica je da bi se i trajno izgubila mogućnost ostvarivanja emisione dobiti.
U slučaju visokog platnobilansnog deficita postojala bi opasnost od značajnijeg odliva nacionalne valute u inostranstvo.
- Da, i to bi moglo da ima značajne recesione pritiske. Ne treba zanemariti ni brojne jednokratne troškove koji se odnose na prilagođavanje novoj valuti u informacionim sistemima, računovodstvene promene, plaćanje provizija za zamenu dinara u evro i drugo. Takođe, unilateralna eurizacija bi značajno usporila put Srbije ka EU.
Da li je uopšte moguće uvesti evro kao zvaničnu valutu Srbije, odnosno kako bi Evropska centralna banka gledala na takvu unilateralnu odluku Srbije?
- Izvesno je da unilateralno uvođenje evra nije u ovom trenutku dobra opcija za Srbiju. Time bi se prekršila direktiva Evropske unije o zabrani unilateralnog uvođenja evra i sasvim sigurno da EU ne bi blagonaklono gledala na tako nešto. Kakve bi bile konkretne reakcije, mogli bismo samo da nagađamo, a one bi se verovatno odnosile na usporavanje pristupanja EU, kao i na suspenziju ili ukidanje dela finansijske pomoći.
Međutim, nisu ispunjeni ni neke ključne pretpostavke kada se preporučuje uvođenje strane valute. Inflacija na primer?
- Osim visoke inflacije one se odnose i na nizak kredibilitet kreatora monetarne politike i odsustvo emisione dobiti. Eurizacija je najefikasnija u obaranju visoke inflacije, a to nije problem u Srbiji. U ovom režimu su najbolje rezultate ostvarile male (oko milion stanovnika) visoko otvorene ekonomije.
Koji su po vama glavni potezi ekonomske vlasti kako bi dinar bio stabilniji, pošto intervencije iz deviznih rezervi ne mogu da budu beskonačne?
- U poslednjih nekoliko godina naša potrošnja je bila približno jednaka našem bruto domaćem proizvodu. Investicije su finansirane zaduživanjem, što je bilo vrlo slično modelu razvoja koji smo imali u jednom periodu Titove Jugoslavije. To znači da smo trošili više nego što smo zarađivali. Zbog velikog priliva kapitala kurs dinara je jačao, plate izražene u evrima su rasle i svima je bilo dobro. Međutim, jasno je da rast životnog standarda finansiran eksternim zaduživanjem nije bio dugoročno održiv i kada je došlo do globalne finansijske krize i smanjenog priliva kapitala, dinar je oslabio, a naš nivo životnog standarda je opao. Prvi korak znači svođenje i javne i lične potrošnje na nivo koji odgovara našoj proizvodnji.
Ali dokle više stezati kaiš?
- Osim toga, i dalje je neophodno poboljšanje konkurentnosti domaće privrede, odnosno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. Potreban je i veći stepen sinhronizacije monetarne i fiskalne politike, a ne da u periodu kada NBS vodi restriktivnu politiku, radi ograničavanja inflatornih pritisaka, imamo ekspanzivnu fiskalnu politiku. Važno je i da NBS nastavi sa vođenjem monetarne politike koja će rezultirati u niskoj stopi inflacije. Ubrzano pristupanje EU bi ojačalo kredibilitet ekonomske politike i smanjilo negativna očekivanja. Takođe, vredi razmišljati o uvođenju još jednog nominalnog sidra u vidu sistema pokretnih zona. Ovaj režim bi podrazumevao da se za 2010. godinu utvrdi zona dozvoljene fluktuacije dinara, potom bi se za svaku narednu godinu ova zona korigovala.
Šta bi se sa tim “pokretnim zonama” zapravo dobilo?
- Prednosti ovog režima bi se ogledale u tome što bi on dozvoljavao postepeno gubljenje vrednosti dinara, koje je apsolutno nužno. Takođe, dozvoljavao bi da se devizni kurs formira u velikoj meri pod uticajem odnosa ponude i tražnje, ali samo do one mere do koje tržišno formiranje ne bi prešlo u destruktivno. Formiranje deviznog kursa na ovaj način bi sprečilo efekat panike, jer bi bila javno objavljena granica preko koje kurs dinara ne bi mogao da slabi. Na taj način bi se i izbegle dileme da li je u postojećem režimu potrebno intervenisati sa većim iznosom deviznih rezervi i da li su devizne rezerve postale same po sebi cilj.
Špekulanti i panika pogurali kurs
Da li je nervoza tržišta glavni faktor slabljenja dinara poslednjih nedelja?
- U uslovima kada imamo višu stopu inflacije od one u evrozoni, visok spoljnotrgovinski i budžetski deficit, određeno slabljenje kursa dinara je nužno. Pored ovih faktora strukturne prirode koji utiču na dugoročno slabljenje kursa dinara postoje i brojni drugi faktori čiji je uticaj kratkoročni. U konkretnom slučaju izvesno je da je na slabljenje dinara uticalo više faktora poput: značajne konverzije evra od strane države, povećana tražnja privrede za evrom, kao i određeni špekulanti. Zbog još uvek prisutnih sećanja na monetarne udare iz devedesetih na ovo se nadovezao i efekat panike, to jest jedan broj subjekata se ubrzano oslobađao dinara zbog straha od velike depresijacije, što je dodatno uticalo na slabljenje kursa dinara.
